Kad je pre mnogo leta bal pravio baron,
Von Ligenstul je pozvan da naiðe i on.
Èim uš'o je u salu, onako lep i mlad,
prišla mu neka dama, i uzviknula tad:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoæu da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Von Ligenstul je hitro napustio taj bal,
Želeæi da, pre svega, eskivira skandal.
Al' veæ sledeæeg dana ponovilo se zlo,
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoæu da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Von Ligenstul je bio zbunjen stvarima tim.
Izgubio je živce, promen'o se sasvim.
I poè'o je da traži u alkoholu spas,
mesto miševa belih, privið'o mu se glas:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoæu da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."