U Baèkoj Palanci bila je igranka, ma lažem, ordinarna pijanka. Svu noæ smo brljali. Kako smo starili sve smo surovije tezgarili. Posle se kajali, sve šatro èudili, dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili... Nešto pre fajronta prišla mi tipèina sa onim hitlerskim brèiæima, peèatnim prstenom, kravatom labavom, da èasti oduševljen zabavom. A ja baš nisam fan napadnih pedera što veèno jure konobarice i mirišu na berbere... Ma, hajde... Bio sam umoran, rekoh tom paoru: "Majstore, ja sam u knockdown-u. Grebem po žicama, tamburam danima, ubi me dim po restoranima. Sad vidiš promaju pod ovim šatorom". On reèe: "Èekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"... A, tako... Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije èudo, proš'o je vek. Za tog se dripca udala Buba Erdeljan. [ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu? [to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu? Vol'o bi da znam: bila si kæi tatina, ja vucibatina, blesavko sa senom u kosi. Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi? Djavo ga nosi... Tip reèe: "Ovde sam s dve fine ženice, uuu, dve opake raspuštenice!" Namignu mangupski: "Svi malo šaramo!" Namignuh i ja, kao, "Naravno". Seo sam tako s njim i onim guskama, a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?... Ma ne... Konobar, što zastajkuješ, dal' i ti možda štrajkuješ? Daj deèko odmah flašu svirni pa smo mirni! Proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i èega sam ostao željan? Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog i Bube Erdeljan. E, vol'o bih da znam: šta ti je trebalo to, moja lepojko, o bila si dukata vredna. [to si pustila da te ovaj tu izgustira? Budalo jedna! Ej, moji lanski snegovi... Marim ja... a1' [ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu? [to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu? Da mi je da znam: proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i èega sam ostao željan? Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog i Bube Erdeljan... E, da...