Duga je ulica

duga je ulica, èesto se staje
šta je ono što me tera da idem dalje? nešto više!
što se èita iako ne piše, što èoveku daje život
i kad prestane da diše, razbija kliše
straha od smrti
sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti
i ako staneš, brate zapamti
niko ne može da ugasi život što u tebi plamti
vatru koja gori
želju èoveka da se bori da nešto stvori
iza sebe ostavi
da se suprotstavi zlu koje vreba a sve što treba
je odreæi se potreba koje tu su da te kvare!
novac i žene dodju i odu ali èuvaj drugare!
pakao il' raj!
zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je kraj!!!

iz prašine i blata ulice beograda
stižu slike rezervata pod kišom granata
oružje na gotovs težak život od smrada
detinjstvo noæna mora zakon ulice vlada
odrastanje u duhu narodnih pesama
k-k-kubure, sablje, preki sud, vešala
i šta se sada dešava na ovom trulom svetu
sve odlazi u kurac ništa nije u redu
i jebeš sistem! jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu velièa, politièare pse
a politika je bila kurva, uvek biæe takva
stiže razglednica od srbije sa letovanja iz pakla
a deca su ko deca svako traži nešto više
svoje mesto pod suncem jer ovde teško se diše
a gde æeš više kada prepušten si sam sebi
da žrtvuješ svoj život ne bi. ali možda pre bi
da razmisliš o svemu ulici, životu
možda tu æeš naæi sreæu ako spreman si za borbu
aaah! da se snadješ kako umeš i znaš
sve od sebe da daš. duga je ulica i to duga je baš
budan da budeš za sve što ti život sprema
težak život u beogradu bez ikakvih dilema
al i da mogo sam da biram znam da ovde bih se rodio
i ratove s demonima bih neprekidno vodio
kada bi ih dobio sve do jednog pobio
zahvalio bih bogu što mi je dušu oslobodio.

ref.

u poèetku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv dogadjaj u životu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponašanje ja te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u životu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane još uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljaš bez napora probijam; usput si vidim sakupio unutrašnje moæi trunku uverio da tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokušao da ti zadam ali tvojom svešæu ja i dalje suvereno vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj maè i oklop posle svakog okršaja sve oštriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a posle mene samo svesnost i tišina ostaju; vratih se još jednom još jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojaèa oblièje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod èekam na kraju puta èas tvoga dolaska; i usput moja senka padaæe na tebe oslabiæeš mislio sam izvesnost iscrpeæe te ali kada te udarih po ramenu i videh da me gledaš kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples prepun moæi ostao sam bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umiruæeg sunca zrak tvoj poslednji pokret beše moæan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag.

ref.

lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve zore i èudom on je gonjen da na put dalek ode beše suviše mlad za taj put dalek tad a opet za put ko da je stvoren i prvo je nejake mišice hranio od ljubavi kišnice a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna hrana postadoše visoka uma stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obuèen u belo odelo veštine upravljanja i od tad mene korak ima veæ danima od davnina rekao sam svima i ko da me tera da grabim na put a usput u uspeh ja gubio sam veru al nisam odstupio od smera jer ja i volja nesluæena doživesmo dobra nesudjena i prodjosmo kroz mnoga iskušenja uz pomoæ strpljenja i velikoga htenja i nema odstupanja i nema povlaèenja i poseban znaèaj da dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim istinama i svakom ko ih zna i šta ima smisla ja da to priznam više od srca i obraza èista blistavog oka i uspravnog hoda kao blagoslov od boga i zato na kraju ove ulice ja gledaæu u lice bez straha crnoga kosaèa i volja mi svakodnevno jaèa dok ka njemu ja koraèam a do tad sve ovo komad po komad dobiæe znaèaj i videæu ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu velièinu života moga

moj je život pun problema. na ulici od malena
poštovan kod klinaca i drugara kojih nema
pratim ulicu što krivuda. ja je pratim ona me cima
kao sundjer upijam sudbine. trenutke delim sa svima
i zovu me lutaluice psi da podjem s' njima
znam u svakom zlom èoveku dobrote malo ima
drugovima iz kraja želim da poruèim samo jedno
suze za geto trinest brate veèno!
idemo sad svi zajedno! mi moramo svi da uspemo!
možemo i sutra da umremo al nikada glavu da spustimo
niz bujicu da se pustimo da nas bespomoæne nosi
ni rim èak nije bio sagradjen preko noæi
ne treba goreti u želji, s vremenom sve æe doæi
kad ulici bliži se kraj sunce zaslepljuje oèi.