Emina
Ibrica Jusiæ
Continues after the ad
Sinoæ kad se vraæah iz topla hamama
prodoh pokraj bašæe staroga Imama.
Kad tamo u bašci, u hladu jasmina,
s ibrikom u ruci stajaše Emina.
Ašik, Ajša, javaša,
konja jaše subaša!
Continues after the ad
A kakva je, pusta, tako mi Imama,
stid je ne bi bilo da je kod Sultana.
Pa još kada šeæe i pleæima kreæe,
ni hodžin mi zapis više pomoc' neæe.