Boginja
Milica Pavlovic
Ni poruke ni poziva
I soba već me proziva
šTo spavam sama
Pa zovem nedostupan broj
I sebe lažem da si moj
O, kakva drama
Crna svila, polumrak
Vino diže pritisak
Samu sebe zavodim
A ti noć već devetu
U ko zna čijem krevetu
Jasno je sve, ne stidi se
Ubija me taj tvoj ukus loš
šTo I pored boginje bi još
Ma slušaj
Duguješ mi suze, krv I znoj
Ti bi da ti budem samo broj
Ma nemoj?
Ni poruke ni poziva
I ceo grad me proziva
Ma sram te bilo
Ti lake lako dobijaš
Da me zbog takvih odbijaš
Biće ti krivo
Crna svila, polumrak
Vino diže pritisak
Samu sebe zavodim
A ti noć već devetu
U ko zna čijem krevetu
Jasno je sve, ne stidi se
Ubija me taj tvoj ukus loš
šTo I pored boginje bi još
Ma slušaj
Duguješ mi suze, krv I znoj
Ti bi da ti budem samo broj
Ma nemoj?
Ma nemoj?
Duguješ mi suze, krv I znoj
Ti bi da ti budem samo broj
Ma nemoj?