Starac Sa Planine
Oksanat
Stari hrastovi krckaju granama
Pod njihovom senkom okovana sudbina
Da hoda vremenom,bez kraja
Gorkim kamenim stazama
Starac planinom prolazi
Koščatom rukom od sunca oči zaklanja
Na ruci prsten od crnog kamena
Dugi mu mač stara ledja zamara
Kuda to ideš starino
Ti groba nigde nemao
U zoru samo si gledao
I staru smrt tražio
Pokrov na tebi je crni strulio
Sećanje davno izbledelo
Ti si starino zaboravio
Da li si ikada i živeo
Stadoh.Hrastovi stari vreme skriše.
Izbledele kosti ležahu tu,rasute u travi
Mač zaigra u mojoj ruci i zari se duboko
u zemlju ispod hrasta,a prsten bljesnu tamom
Napokon!Trag moje smrti!
Pokrov sa sebe skinuo
Kraj kostiju starac kleknuo
Na kosti pogled spustio
Svoj život na njima video
Tad stare kosti zaškripaše
Prsten starčev sa ruke spade
Pleća se njegova nad grob nadviše
I starac u svoj grob pade
Ipak si stigao starino
Ti grob svoj si našao
U zori njega video
I staru smrt imao