Secanja

Kome da verujem,
Ova vremena su zla.
Ne izlazim nikud,
Samoca me ubija.

A kome da kazem,
Da ne mogu vise ni dan,
Lome me, gaze me,
Ja osecam.

Pun secanja, krecem sa dna.
Gde je sve pocelo, moram da znam.
Pun nemoci i prezira,
Tragam za istinom,
Pokusavam.

Iz pepela opet,
Ja ustajem,
Jaci nego pre.
Uspeli nisu,
Da izbrisu secanje.

Okruzen ludilom,
Cekam da nestane sve.
Secam se proslosti,
Secam se istine.