Tamo gde Dunav plavi jednu luku je stvorio
I celom svetu vrata svoja otvorio.
Od pesme tamburaša zlatnih greda je postala
Ta varoš gde je osmeh znak raspoznavanja.

Zato ja volim Novi Sad
I celu Vojvodinu
Zato ja volim Novi Sad
I uvek ja se vraćam tu.

Tu ispod starog sata trista godina cveta cvet
Zbog kojeg' svi smo došli, a neko je doš'o i pre.
Ja stvarno nemam takvih deset,
Ni devet, osam, sedam ni šest,
Ni pet, ni četir', ni tri, ni dva,
Već' samo jedan, jedini grad.

I kad zatvorim svoje oči, ja dobro osećam,
Gde mene srce vuče, gde mi je sreća najveća.
K'o svetionik na mom putu svetleće doveka,
Jer Novi Sad je grad za pravog čoveka.