Ništavilo
Ovde, više niko sad ne živi
Kako svane dan posivi, sve je nestalo sa njom
Negde tamo, gde je ona s drugim sada
Tu su svetla moga grada
Tu je moj bol i moj dom

Po jutru se dan loš prepoznaje
A ona sve više nedostaje

Ovde se nekad slavilo
I dan za danom živelo, al bez nje je ništavilo
Sa njom sam snove sanjao, po njoj sam vreme merio, pa gde sam to pogrešio

Davno, ništa nije tako davno
Kada nekog sanjaš stalno, barem nek je tu, u snu
Život vene, a ja putujem kroz vreme, svuda srećem slike njene, na njima nema me ko pre

Po jutru se dan loš prepoznaje
A ona sve više nedostaje

Ovde se nekad slavilo
I dan za danom živelo, al bez nje je ništavilo
Sa njom sam snove sanjao, po njoj sam vreme merio, pa gde sam to pogrešio